Bible

1 David je pobegao iz Najota kod Rame pa je došao k Jonatanu i rekao mu: „Šta sam uradio? Šta je moja krivica? Čime sam se ogrešio o tvoga oca da mi radi o glavi?“ 2 Jonatan mu odgovori: „Daleko bilo! Nećeš ti umreti! Moj otac ne čini ništa, ni veliko ni malo, a da mi to ne poveri. Zašto bi moj otac krio to od mene? To ne može biti.“ 3 David se još zakleo: „Tvoj otac dobro zna da sam stekao tvoju naklonost, pa misli: ’Jonatan ne sme saznati za ovo, da se ne bi ožalostio.’ Zaista, živoga mi Gospoda, i života mi tvoga, od smrti me deli samo jedan korak.“ 4 Jonatan reče Davidu: „Šta hoćeš da učinim za tebe?“ 5 David odgovori Jonatanu: „Sutra je mladina, a ja moram da sednem s carem za trpezu. Ti me pusti, a ja ću se sakriti u polju do treće večeri. 6 Ako tvoj otac primeti da sam odsutan, ti reci: ’David me je usrdno molio da ga pustim da otrči do Vitlejema, svoga grada, jer se tamo prinosi godišnja žrtva za celu porodicu.’ 7 Ako on kaže: ’U redu’ onda je tvoj sluga bezbedan. A ako plane gnevom, znaj da je rešio da mi naudi. 8 Stoga budi milostiv svome sluzi, jer si stupio s njim u savez Gospodnji. A ako sam skrivio nešto ubij me sâm. Zašto bi me vodio k svome ocu?“ 9 Jonatan reče na to: „Daleko bilo! Kad bih zaista znao da je moj otac rešio da ti naudi, zar ti ne bih to javio?“ 10 David reče Jonatanu: „Ko će mi javiti ako tvoj otac odgovori oštro?“ 11 Jonatan odgovori Davidu: „Hajde, izađimo u polje.“ Njih dvojica izađu u polje. 12 Tada Jonatan reče Davidu: „Gospod, Bog Izrailjev, neka mi bude svedok! Prekosutra u ovo vreme, iskušaću svoga oca. Ako odgovor bude povoljan po Davida, a ja ti tada ne pošaljem poruku da ti to obznanim, 13 neka Gospod plati Jonatanu i još više. Ako li je moj otac naumio da ti naudi, i to mi otkrije, ja ću te pustiti da odeš u miru. Neka Gospod bude s tobom kao što je bio s mojim ocem. 14 Ako još budem bio živ, ti ćeš mi iskazati Gospodnju milost, kako ne bih poginuo. 15 A ti nemoj nikada uskratiti milosti mome domu, čak i kad Gospod istrebi Davidove neprijatelje s lica zemlje.“ 16 Tako je Jonatan sklopio savez s domom Davidovim, govoreći: „Neka Gospod traži račun od Davidovih neprijatelja.“ 17 Jonatan je, zatim, iznova zakleo Davida svojom ljubavlju, jer ga je voleo kao svoj život. 18 Jonatan reče Davidu: „Sutra je mladi mesec. Primetiće se da te nema, jer će tvoje mesto biti prazno. 19 Ti siđi prekosutra i idi na ono mesto gde si se sakrio kad se stvar dogodila, i ostani kod kamena Ezela. 20 Ja ću odapeti tri strele pokraj kamena, kao da gađam metu. 21 Evo, ja ću poslati momka k tebi da nađe strele. Ako kažem momku: ’Eno, strele su onde kraj tebe, donesi ih!’, ti onda dođi, jer si bezbedan; nema opasnosti, tako bio živ Gospod! 22 A ako kažem momku: ’Eno, strele su tamo podalje od tebe’, ti idi, jer te Gospod šalje. 23 Što se tiče ovoga što smo se ja i ti dogovorili, znaj: Gospod je svedok između mene i tebe doveka.“ 24 Tako se David sakrio u polju. Došao je mladi mesec i car je seo za sto da jede. 25 Kad je car, po svom običaju, seo na mesto do zida, Jonatan je ustao, a Avenir je seo do Saula. Davidovo mesto je bilo prazno. 26 Saul nije ništa rekao tog dana, misleći: „Nešto mu se dogodilo. Mora da je nečist; svakako je nečist.“ 27 Međutim, Davidovo mesto je bilo prazno i narednog dana nakon mladog meseca. Saul upita svoga sina Jonatana: „Zašto sin Jesejev nije došao na obed ni juče ni danas?“ 28 Jonatan odgovori Saulu: „David me je usrdno molio da ga pustim da ode do Vitlejema. 29 Rekao je: ’Pusti me, molim te, jer naša porodica prinosi žrtvu u gradu. Brat mi je to lično naložio. Sad, ako sam stekao tvoju naklonost, dozvoli mi da skoknem i vidim svoju braću.’ Zato nije došao za carev sto.“ 30 Saul na to planu gnevom na Jonatana i reče: „Izrode i buntovniče! Zar ja ne znam da si stao na stranu Jesejevog sina, na svoju sramotu, i na sramotu majke koja te je rodila? 31 Jer sve dok sin Jesejev živi na zemlji nećeš biti bezbedan ni ti ni tvoje carstvo. Zato pošalji po njega, neka ga dovedu k meni, jer je zaslužio smrt.“ 32 Jonatan odgovori svome ocu Saulu: „Zašto mora da se pogubi? Šta je učinio?“ 33 Tada Saul baci koplje na Jonatana da ga probode. Jonatan je shvatio da je njegov otac rešio da ubije Davida. 34 Jarostan, Jonatan ustane od stola. Tog drugog dana mladog meseca nije jeo, jer mu je bilo žao Davida što ga je njegov otac osramotio. 35 Ujutro je Jonatan izašao u polje na sastanak s Davidom. S njim je bio i jedan mladi momak. 36 Jonatan reče momku: „Potrči i nađi strele koje ću odapeti!“ Momak potrča, a Jonatan odape strelu preko njega. 37 Kad je momak došao do mesta kuda je odapeo strelu, Jonatan viknu za momkom govoreći: „Nije li strela tamo podalje od tebe?“ 38 „Požuri, ne stoj!“  —  doviknu Jonatan za njim. Jonatanov momak pokupi strele i vrati se svome gospodaru. 39 Momak nije znao ništa; samo su Jonatan i David znali u čemu je stvar. 40 Tada je Jonatan dao momku svoje oružje i rekao mu: „Odnesi ovo u grad.“ 41 Momak ode, a David izađe iz svog skrovišta na jugu, pade ničice na zemlju i pokloni se tri puta. Zatim su se izljubili, pa su plakali zajedno, naročito David. 42 Tada Jonatan reče Davidu: „Idi u miru, jer smo se zakleli jedan drugome u ime Gospodnje, rekavši: ’Gospod neka bude svedok između mene i tebe, i između mog potomstva i tvog potomstva doveka.’“ David je zatim ustao i otišao, a Jonatan se vratio u grad.